AW: Svjetsko Prvenstvo 2010 u Africi
Odbrojavanje (13): Švajcarska - Hicfeldove "sajdžije" ponos nacije
Sie müssen registriert sein, um Links zu sehen.
Kada su se na početku kvalifikacija za SP u Južnoj Africi izblamirali kao nikad do sad porazom kod kuće od malog Luksemburga (2:1) koji je tako prekinuo niz od 59 zvaničnih mečeva (!) bez pobede, fudbaleri Švajcarske su postali sramota nacije. Danima narod nije mogao da se načudi šta se dogodilo njihovim ljubimcima koji su samo nekoliko meseci pre toga bili domaćini Evropskog prvenstva. A onda je ispred tima izašao selektor, legendarni Nemac Otmar Hicfeld, koji se izvinio naciji i obećao mnogo bolja izdanja tima. Godinu dana posle toga, Švajcarci su u superiornom stilu završili u grupi ispred Grka, Letonaca i Izraelaca i direktno se kvalifikujući na Mondijal, ponovo su postali ponos nacije.
Švajcarska je u vremenu pre i posle Drugog svetskog rata bila jedna od najjačih svetskih reprezentacija. Na Olimpijskim igrama 1924. osvojili su srebro, a u tri navrata su zaključno sa 1954. kada su bili i domaćini Mondijala, dolazili do četvrtog mesta.
Iako je ova zemlja, kao i u mnogo čemu drugom, uvek gledala da se drži po strani, u fudbalu im je išlo. Šezdesetih godina su dva puta nastupali na SP ali bez značajnijeg rezultata da bi od tada do Mondijala u Americi 1994. godine bili neprimetni.
Početkom devedesetih pojavila se nova, vrlo talentovana generacija "sajdžija". Na golu im je bio Marko Paskolo, u odbrani su igrali Bregi, Hotiger i Her, a na sredini terena Tomas Bikel, Ćirjako Sforza i nezgodni plavokosi Alan Suter. Napadači Stefan Šapuiza i Adrijan Knup postali su strah i trepet za protivničke golmane, što je znao i selektor Roj Hodžson (danas trener Fulama) kada ih je ujedinio.
Svet je obratio pažnju na njih kad su u Grupi A na SP ’94, gde je bila i selekcija domaćina oduvali opasne Rumune sa 4:1, a njih je tada predvodio Hadži.
Sudbina ih je još tada povezala sa Špancima koji su ih u osmini finala izbacili sa 3:0.
Razočarani ispadanjem u osmini finala, mnogi reprezentativci, posebno Knup i Suter digli su ruke od igranja za "nati" (žargonski izraz za nacionalni tim), pa je ekipa ostala u rukama Sforce i Šapuize.
Inače, treba reći da su Švajcarci 1993. u jednom trenutku na rang listi FIFA bili na sjajnom trećem mestu što dovoljno govori o tome kako su tada igrali.
Pojavili su se na EP u Engleskoj 1996. godine ali su eliminisani u grupnoj fazi, posle čega dolazi osmogodišnji period suše. Sforca i Šapuiza su sve stojički izdržali i u međuvremenu postali alfa i omega "natija" pa se tim, zahvaljujući njima kvalifikovao za EP 2004. u Portugalu.
Tamo su zasjale neke nove zvezde kao što su bili Enšo, Fogel, Murat i Hakan Jakin, Kabanjas, Viki i danas najbolji reprezentativac i kapiten Aleksander Frej. Fudbalski savez Švajcarske je pre tog takmičenja napravio takozvani "desetogodišnji plan" stvaranja ekipe koja će do 2010. godine biti jedna od najjačih u Evropi. Sudeći po poslednjim kvalifikacijama, u tome su uspeli.
Na SP u Nemačkoj imali su sve u svojim rukama, ali su ipak ispali u osmini finala. Odigrali su 0:0 sa Ukrajincima u objektivno najgoroj utakmici te runde, odigranoj bez ijedne šanse sa obe strane i pristupilo se penal lutriji, koja nije bila na strani "sajdžija". Mediji su za eliminaciju okrivili tihog, mudrog ali nedovoljno harizmatičnog selektora Kobija Kuna, koji je ipak opstao na klupi. Žrtveni jarac bio je Hakan Jakin koji je javno kritikovao Kunov rad i naredne dve godine ga ovaj nije zvao u tim.
Lična karta
Fudbalska asocijacija Švajcarske
Osnovana: 1895. godine
Broj učešća na Mondijalima: 8
Najveći uspeh: četvrtfinale 1934, 1938, 1954
Zvezda ekipe: Aleks Frej (Bazel)
Rivali na SP: Španija, Honduras, Čile
Pre dve godine su bili domaćini Evropskog prvenstva, ali omanuli su već u prvoj fazi, ali švajcarski navijači k’o švajcarski navijači, brzo su sve preboleli, okrenuli novi list i okrenuli se svojim poslovima.
Freju i drugovima đavo nije dao mira i između sebe su odlučili da u narednim kvalifikacijama zapnu kao nikad do sad i nađu se u Africi. Na klupu je stigao izuzetni nemački stručnjak Otmar Hicfeld, jedan od malobrojni trenera koji je u karijeri osvojio Kup šampiona i Kup UEFA sa različitim klubovima.
U odnosu na flegmatičnog Kobija Kuna, Hicfeld je u tim uneo red, rad, disciplinu i strast za pobedom koja je dugo godina nedostajala momcima. Hicfeld je osetio reprezentaciju što i ne čudi ako se zna da je rođen u Lorahu, nemačkom gradiću koji se nalazi na granici sa Francuskom i Švajcarskom, pa poznaje njihov mentalitet.
Kao što je na početku teksta rečeno, u kvalifikacijama su startovali očajno, ali su se ipak izdigli iz poraza od Luksemburga i do kraja uglavnom pobeđivali.
Ako se pogleda sastav Švajcarske na EP u Portugalu 2004. i ovaj koji će igrati sa Špancima u grupi u Južnoj Africi, nema mnogo razlike.
Vremešnog golmana Paskala Cuberbrilera, zamenio je Dijego Benaljo iz Volfsburga, koji mu je bio rezerva i na Mondijalu u Nemačkoj. U odbrani još od Portugala igraju iskusni Ludovik Manjin i Kristof Špiher, a u penziju su otišli samo Enšo i Patrik Miler.
U međuvremenu su Švajcarci dobili Filipa Senderosa, braću Filipa i Davida Degena, Johana Đurua, Reta Ciglera i Stefana Lihtštajnera, tako da im je zadnja linija tima postala jednako stabilna kao napad.
Veznim redom Švajcaraca dugo godina su komandovali Fogel, Rafael Viki, Rikardo Kabanjas i Danijel Gigaks, međutim, još u Nemačkoj su u vatru bacili sjajnog fudbalera Leverkuzena Trankila Barnetu, kao i Benija Hugela i Valona Behramija.
Za Behramija je, zbog iznenadne povrede pitanje hoće li putovati na Mondijal, ali "nati" ima rezerve za njega poput Gokhana Inlera iz Udinezea, zatim Želsona Fernandeza i Marka Padalina. Napad Švajcaraca je oduvek imao imena ali su ona po pravilu zakazivala na velikim takmičenjima.
Međutim, sada će vrlo teško omanuti jer se radi o idealno ukomponovanom skladu mladosti i iskustva. S jedne strane su tu kapiten Frej, povratnik Hakan Jakin i opasni napadač Tventea Blez Nkufo, a uz njih svoju šansu čekaju Bernetin saigrač iz Bajera Eren Derdijok i Albert Bunjaku iz Nirnberga, koji je uskočio prekjuče umesto povređenog Marka Štrelera.
Narod u Švajcarskoj će pomno pratiti Mondijal i ono što je za igrače najbitnije, nije im napravljen rezultatski pritisak. Svesni su svi da su imali sreće u grupi, u kojoj su objektivno jači od Čilea i Hondurasa, tako da im je pored velike Španije gotovo zagarantovano drugo mesto.
Tu se sve njihove nade gotovo završavaju jer se u osmini finala ukrštaju sa pobednikom grupe G, što će najverovatnije biti Brazil. Čuda su moguća, ali poslovično realan narod u Švajcarskoj zna dokle se može.
Zato će svoje ljubimce ispratiti u Južnu Afriku u nadi da ih neće obrukati, a šta će dalje biti, to niko ne može da zna.
13...