Digital Eliteboard - Das Digitale Technik Forum
Registriere dich noch heute kostenloses um Mitglied zu werden! Sobald du angemeldet bist, kannst du auf unserer Seite aktiv teilnehmen, indem du deine eigenen Themen und Beiträge erstellst und dich über deinen eigenen Posteingang mit anderen Mitgliedern unterhalten kannst! Zudem bekommst du Zutritt zu Bereiche, welche für Gäste verwehrt bleiben
Sretan Bozic
- Ersteller Onki
- Erstellt am
AW: Sretan Bozic
Izdvoio sam ovaj Post,dabi bilo preglednije...
Takodze sa moje strane Zelim svim Ljudima sirom bivse Juge i Sirom svijeta Srtene Blagdane,da ih provedete u Bozijem Miru.. sa svojim naj drazim....
Izdvoio sam ovaj Post,dabi bilo preglednije...
Takodze sa moje strane Zelim svim Ljudima sirom bivse Juge i Sirom svijeta Srtene Blagdane,da ih provedete u Bozijem Miru.. sa svojim naj drazim....
- Registriert
- 9. Oktober 2008
- Beiträge
- 3.701
- Reaktionspunkte
- 12.362
- Punkte
- 383
AW: Sretan Bozic
Od mene takoder sretan bozic svima koji ga slave
Od mene takoder sretan bozic svima koji ga slave
AW: Sretan Bozic
Vaistinu se rodi!!!hvala svima ,i ja se pridruzujem cestitkama svima koji proslavljaju ovaj najveci Pravoslavni praznik!Mozda ce nekom biti zanimljivo,a neko mozda i da se priseti,kako se tradicionalno u nas proslavlja ova svetkovina! Ovom praznovanju posvecena su tri crkvena slova u crkvenom kalendaru, pa i cetvrti dan, Badnji dan, jer mu prirodno predhodi. Velikom prazniku predhodila je i velika priprema olicena u cetrdesetodnevnom Bozicnom postu. Badnji dan i Bozic su u srpskoj tradiciji najradosniji praznici posveceni Rozdenstvu Hristovu, ali i domu i porodici. Jedno s drugim ocuvalo je citavo mnostvo obicaja koji su izuzetno obelezje velikog praznika.
Prepoznatljivo tradicionalnim srpskim bozicnjim obicajima pripada sledece: cesnica, polazenik, badnjak, bozicna jelka, bozicnja slama, badnja vecera, obredne povorke, obicaji pre rucka, bozicnji rucak i bozicnja sveca.
Cesnica - Ona se smatra izuzetno vaznim obrednim kolacom. Spravljanja je od belog brasna, sa vodom i mascu, bez kvasca u koju domacica stavlja metalnu paru, zrno zita, grancicu badnjaka. Cesnica se mesila prvog dana Bozica kad prvo zvono zazvoni u crkvi. Sam naziv je zanimljiv sto potice od reci "cest", "deo", "sreca", jer se lomila na delove, prema broju ukucana, da bi se po tim delovima proricala sreca.
Polazajnik- Tim nazivom oznacena je prva osoba koja simbolicno ulazi u kucu uobicajeno na Bozic. Dolazak polazajnika trebalo je da donese srecu u kuci i ukucanima. Najcesci polazajnici su deca jer se smatralo da ce bas ona doneti najvise srece. Dolazak polazajnika, ogrtanje, posadjivanje na zemlju, zatim drzaranje vatre uz simbolicne reci, pa i darivanje, sve to pripada velikom korpusu narodnih obicaja. Smisao im je zajednicki: da se obezbedi dobra letina, zdravlje i sreca ukucana.
Badnjak - Od kad se podje u sumu da se donese badnjak pa sve dok se ne spali na Badnje vece postoji citav redosled obicajnih radnji. Interesantan je i njegov naziv koji potice od staroslovenskog glagola "bdeti", a to opet znacava da se za badnji dan bdelo u ocekivanju srecnog dogadjaja "Rozdenstva Hristova". Negovo spaljivanje je imalo magijsku i zastitnu moc.
Bozicna slama - Nekadasnje unosenje slame u kucu na Badnje vece oznacavalo je pocetak praznovanja. Prema narodnom verovanju slama se unosila zato sto se i Hristos rodio na slami.
Badnja vecera - Vazan smisao Badnje veceri, kao praznika koji je posvecen porodici, bilo je sto se okupljala sva celjad na posnu trpezu, najcesce na podu. Trpeza se spustala na pod jer se smatralo da ce tako biti najbliza dusama pokojnika. Zato je vecera proticala u miru i tisini.
Na Badnje vece se ranije leze, a ujutro, sem domacice i sasvim male dece svi idu na jutrenje na pricesce posle cetrdesetodnevnog posta. Sa jutrenja u kucu prvi ulazi domacin. Docekuje ga domacica: Hristos se rodi, Vaistinu se rodi odgovara domacin i tada zapocinje Bozicno slavlje. Uoci rucka obavezno je lomljenje cesnice, rezanje bozicnog kolaca, bozicna pecenica i paljenje bozicnje svece. U vreme predvidjeno za rucak svi ukucani morali su biti u kuci po cemu je, dakle, Bozic naglaseno porodicni praznik. Posle rucka muska deca jasu konje ulucama - prate Bozic. Ostali ostaju u kuci, jer se prvog dana ne ide u posete. Drugog i treceg dana Bozica se odlazi u posete ili docekuju kumovi, rodbina, prijatelji.
Vaistinu se rodi!!!hvala svima ,i ja se pridruzujem cestitkama svima koji proslavljaju ovaj najveci Pravoslavni praznik!Mozda ce nekom biti zanimljivo,a neko mozda i da se priseti,kako se tradicionalno u nas proslavlja ova svetkovina! Ovom praznovanju posvecena su tri crkvena slova u crkvenom kalendaru, pa i cetvrti dan, Badnji dan, jer mu prirodno predhodi. Velikom prazniku predhodila je i velika priprema olicena u cetrdesetodnevnom Bozicnom postu. Badnji dan i Bozic su u srpskoj tradiciji najradosniji praznici posveceni Rozdenstvu Hristovu, ali i domu i porodici. Jedno s drugim ocuvalo je citavo mnostvo obicaja koji su izuzetno obelezje velikog praznika.
Prepoznatljivo tradicionalnim srpskim bozicnjim obicajima pripada sledece: cesnica, polazenik, badnjak, bozicna jelka, bozicnja slama, badnja vecera, obredne povorke, obicaji pre rucka, bozicnji rucak i bozicnja sveca.
Cesnica - Ona se smatra izuzetno vaznim obrednim kolacom. Spravljanja je od belog brasna, sa vodom i mascu, bez kvasca u koju domacica stavlja metalnu paru, zrno zita, grancicu badnjaka. Cesnica se mesila prvog dana Bozica kad prvo zvono zazvoni u crkvi. Sam naziv je zanimljiv sto potice od reci "cest", "deo", "sreca", jer se lomila na delove, prema broju ukucana, da bi se po tim delovima proricala sreca.
Polazajnik- Tim nazivom oznacena je prva osoba koja simbolicno ulazi u kucu uobicajeno na Bozic. Dolazak polazajnika trebalo je da donese srecu u kuci i ukucanima. Najcesci polazajnici su deca jer se smatralo da ce bas ona doneti najvise srece. Dolazak polazajnika, ogrtanje, posadjivanje na zemlju, zatim drzaranje vatre uz simbolicne reci, pa i darivanje, sve to pripada velikom korpusu narodnih obicaja. Smisao im je zajednicki: da se obezbedi dobra letina, zdravlje i sreca ukucana.
Badnjak - Od kad se podje u sumu da se donese badnjak pa sve dok se ne spali na Badnje vece postoji citav redosled obicajnih radnji. Interesantan je i njegov naziv koji potice od staroslovenskog glagola "bdeti", a to opet znacava da se za badnji dan bdelo u ocekivanju srecnog dogadjaja "Rozdenstva Hristova". Negovo spaljivanje je imalo magijsku i zastitnu moc.
Bozicna slama - Nekadasnje unosenje slame u kucu na Badnje vece oznacavalo je pocetak praznovanja. Prema narodnom verovanju slama se unosila zato sto se i Hristos rodio na slami.
Badnja vecera - Vazan smisao Badnje veceri, kao praznika koji je posvecen porodici, bilo je sto se okupljala sva celjad na posnu trpezu, najcesce na podu. Trpeza se spustala na pod jer se smatralo da ce tako biti najbliza dusama pokojnika. Zato je vecera proticala u miru i tisini.
Na Badnje vece se ranije leze, a ujutro, sem domacice i sasvim male dece svi idu na jutrenje na pricesce posle cetrdesetodnevnog posta. Sa jutrenja u kucu prvi ulazi domacin. Docekuje ga domacica: Hristos se rodi, Vaistinu se rodi odgovara domacin i tada zapocinje Bozicno slavlje. Uoci rucka obavezno je lomljenje cesnice, rezanje bozicnog kolaca, bozicna pecenica i paljenje bozicnje svece. U vreme predvidjeno za rucak svi ukucani morali su biti u kuci po cemu je, dakle, Bozic naglaseno porodicni praznik. Posle rucka muska deca jasu konje ulucama - prate Bozic. Ostali ostaju u kuci, jer se prvog dana ne ide u posete. Drugog i treceg dana Bozica se odlazi u posete ili docekuju kumovi, rodbina, prijatelji.
AW: Sretan Bozic
vaistinu se rodi
vaistinu se rodi
dinamovac2
Ist oft hier
AW: Sretan Bozic
Takodzer i od mene, sretan Bozic
Takodzer i od mene, sretan Bozic
